Počelo je…
Ne znam da li postoji matematička operacija, doktorski nalaz, fizički algoritam ili jednostavno logičko objašnjenje zašto se “to” stalno dešava. To prokletstvo nas prati stalno. Njegova sjena je uvijek iza nas, pa čak i u potpunom mraku gdje ne možete vidjeti prst pred okom.
Svi znamo da je Premier liga fizički najzahtjevnija, ali zašto se to dešava samo nama?! I nemoguće je da samo jedan klub konstantno ima probleme sa povredama. Istina, Everton muče isti problemi, ali u znatno manjoj mjeri nego nas. Pa zar je Emirates uklet? Neko će pomisliti da sam sujevjeran, ali neka mi neko od tih istih što imaju takvo mišljenje kaže odgovor na jedno pitanje: ”Koliko smo trofeja osvojili i koliko su naši igrači bili zdravi?”
Trofeji se mogu objasniti sa ”smjena generacija” i ”naše vrijeme dolazi”, ali kako opisati “to” čudo što nas je spopalo za gušu i ne dozvoljava da slobodno dišemo. Taj teret na leđima i pritisak na prsima je jednostavno prevelik. Postavlja se pitanje: ”Kako se uopšte suočiti sa ovim zlom, a sačuvati ambicije i ostvariti ciljeve? Da li je za nas uspijeh veoma relativan pojam?”. Objektivno, uspijeh je ostati konkurentan u svim takmičenjima, a sve više od toga je apstrakcija.
Pred medicinskim timom Arsenala je nemoguća misija, ali ne samo pred njima, nego i pred svim igračima. Dok mi, navijači, imamo samo dvije obaveze. Jedna je da nikad ne prestanemo pružati podršku našim momcima, a druga je da se bezrezervno molimo za njihovo zdravlje. Možda ćemo onda i mi i oni biti sretniji .
